RADIOGOSTUN

Parada kroz istoriju u Srbiji

09/23/2015

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

Parada kroz istoriju u Srbiji

Parada ponosa ili Prajd je godišnji događaj vezan za LGBT zajednicu i njena prava. To je javni, politički skup lezbejki, gej muškaraca, biseksualnih, transrodnih, transeksualnih, interseksualnih i kvir osoba.

 

Parada ponosa Beograd, kao udruženje građana/ki, podržava sve rodne i seksualne manjine bez ikakve diskriminacije. Polazeći od činjenice da su ljudska prava univerzalna, Prajd podržava borbu za sva ljudska prava, stavljajući u fokus LGBT prava

 

Parada ponosa Beograd je deo međunarodnog Pride pokreta koji svoje korene ima u Stonvolskoj pobuni kojom je započeo Prajd pokret. Takođe, udruženje Parada ponosa Beograd je član Evropske asocijacije organizatora/ki Parade ponosa (EPOA) kao i svetskog udruženja organizatora/ki Parade ponosa (InterPride).

Parada ponosa 2014: PONOS ZA SVE!

 

28. septembra 2014. godine u Beogradu je održana prva Parada ponosa koja je protekla bez incidenata i nije bila okružena organizovanim nasiljem.

Za ovaj uspeh zaslužan je višemesečni koordinisan rad organizatora/ki Parade ponosa, Ministarstva unutrašnjih poslova ali i ostalih važnih aktera u Vladi Srbije. Takođe, veliku zaslugu nosi i sama LGBT  zajednica i brojni/e prijatelji/ce Beograd Prajda koji/e su su pomogli da se ova manifestacija održi na najbolji mogući način.

Paradi je prema procenama policije prisustvovalo između 1000 i 1200 osoba. Neki mediji navode i 1500 ljudi. Među okupljenima su bili brojni aktivisti/kinje za ljudska prava iz Srbije, regiona (Bosna, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Kosovo), kao i iz cele Evrope i sveta. Manifestaciju je pratilo oko 400 akreditovanih predstavnika/ca medija.

Okupljanje je počelo ispred zgrade Vlade Srbije u Nemanjinoj, a povorka se kretala trasom ulicom Kneza Miloša da bi se program završio na platou ispred Skupštine grada Beograda.

Pored aktivista i aktivistkinja Prajd šetnji se pridružio i veliki broj osoba iz javnog i političkog života: ambasador SAD Majkl Kirbi i ambasador Nemačke u Srbiji Hajnc Vilhejm, gradonačelnik Beograda Siniša Mali, ministarka za EU integracije Jadranka Joksimović, ministar kulture Ivan Tasovac,  šefica pregovaračkog tima za EU Tanja Miščević, ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički, predstavnici/e Demokratske stranke i Liberalno demokratske partije, kao i: dramaturškinja Biljana Srbljanović, slikarka Biljana Cincarević, reditelj Srđan Dragojević, književnik Dejan Stanković i mnogi/e drugi/e. Veliku podršku pružili/e su predstavnici/e civilnog društva.

Na čelu povorke nošen je baner sa ovogodišnjim sloganom Ponos za sve, a tokom marša održan je minut tišine tokom koga je razvijen transparent sa natpisom Za sve žrtve nasilja u Srbiji, čime je poslata jasna i nedvosmislena poruka solidarnosti LGBT zajednice sa svim drugim ugroženim pojedincima/kama i grupama  u Srbiji.

Nakon šetnje publici su se obratili: ambasador Evropske unije u Srbiji Majkl Davenport, ambasador Holandije Loren Stokvist,  ambasador Norveške Nils Kamsvag, poslanica EU parlamenta Teri Rendke, poslanik nemačkog parlamenta i gej aktivista Volker Bek, aktivisti/kinje za LGBT prava: Anastasija Danilova (Moldavija), Jasenko Suljetović (Bosna), Danijel Kalezić (Crna Gora), Apostolis Karabairis (Grčka). Okupljenima su se obratili/e i aktivisti/kinje iz Srbije: Anita Mitić (Inicijativa mladih za ljudska prava), Dragoslava Barzut (Labris), Vesna Zorić (Egal), Staša Zajović (Žene u crnom) i Boban Stojanović ispred Parade ponosa Beograd.

Tokom održavanja Prajda nije bilo incidenata u samoj povorci, a prema podacima policije svega nekoliko manjih incidenata zabeleženo je u nekoliko delova grada. Na samom Prajdu osim incidenta kada je nepoznata osoba polomila transparent koji je su na skup doneli mladi/e aktivisti/kinje Helsinškog odbora za ljudska prava nije zabeleženo više sličnih situacija.

Nedelja ponosa je protekla u prema planu i tokom nje organizovano je oko 30 različitih dešavanja koje je posetilo između 2500 i 3000 ljudi. Organizovane su Razgovori sa zajednicom u okviru kojih se debatovalo o problemima koji postoje unutar same LGBT zajednice, više od deset umetnika/ca učestvovalo je okviru petog Queer salona vizuelnih umetnosti, a organizovane su i poetske večeri, promocije knjiga, projekcije filmova, radionice plesa, različite prezentacije. Organizovan je i peti Pride Forum.

Prvi put su dodeljene su nagrade pod simboličnim nazivom Bambi ispod duge, koje će biti dodeljivane pojedincima/kama i inicijativama koje čine  članovi/ce LGBT zajednice koji/e se nalaze van organizacija i/ili institucija, a koji/e svojim radom doprinose afirmaciji LGBT prava u Srbiji i regionu. Prvi/e dobitnici/e ove nagrade su: transrodna pevačica Fifi (koja je svojim učešćem u programu X faktor napravila coming out kao transrodna osoba), neformalna grupa Belgrade Bears i inicijativa Mesta za ljubljenje.

Celokupna Nedelja ponosa počela je 22. septembra u Kulturnom centru Grad, kada je transrodna aktivistkinja Gordana Mitrović presekla traku i na taj način otvorila čitavu manifestaciju.

Parada ponosa Beograd od 2011.- 2013. godine: STONEWALL ISTOČNE EVROPE

 

Prajdovi 2011., 2012. i 2013.godine bili su zabranjeni odlukom države. Svaki put opravdanje je bilo isto: država nije mogla da garantuje bezbednost skupa. Prajd je dobijao podršku domaćih i stranih organizacija, Nedelje ponosa su prolazile nesmetano i bez incidenata, ali je uprkos tome država odlučivala da se povuče pred nasiljem.

 

Ipak, nakon što su organizatori/ke dobili zvaničnu zabranu održavanja Parade ponosa 2013. organizovan je Ponoćni prajd koji je okupio oko 600 aktivista/kinja, pripadnika/ca LGBT zajednice i osoba koje je podržavaju. Ovaj događaj je od istorijskog značaja za LGBT  aktivizam u regionu jer je pokazao da u LGBT zajednici i Paradi ponosa Beograd postoji jasna odrednica da ne želimo da živimo okruženi nasiljem. Međunarodna javnost i mediji su ovaj događaj proglasili Stonvolom istočne Evrope.

Parada ponosa Beograd 2010. – MOŽEMO ZAJEDNO

 

Četvrti najavljeni, a drugi održani Prajd desio se 10.10. 2010. godine u parku Manjež, gde se okupilo više oko 500 učesnica/ka. Iste godine organizovana je i prva Nedelja ponosa koja je kasnije postala jedini sigurni i održivi deo celokupne manifestacije. Iako je država organizatorima/kama garantovala bezbednost, procena ja bila loša i došlo je do velikih sukoba policije i hulgana u centru Beograda. Učesnika/ca Prajda bilo je oko 500, policajaca 5000 a huligana oko 6000. Tokom nereda povređena su 132 policajca i 25 građana, a uhapšeno je oko 250 osoba.

Parada ponosa Beograd 2009. – VREME JE ZA RAVNOPRAVNOST

 

Treći put Prajd je zakazan za 20. septembar 2009. Održavanje su podržale brojne ambasade, međunarodne organizacije, predstavnici/e ministarstava i javne ličnosti. Uporedo, pojavile su se pretnje organizatorima/kama i učesnicima/cama Povorke ponosa od strane navijačkih grupa, nacionalističkih organizacija i predstavnika Srpske pravoslavne crkve. Vlasti su donele odluku da Prajd bude premešten iz centra grada na Ušće, što je zabrana skupa de jure, pa najavljeni Prajd nije održan.2001. – Ima mesta za sve nas

Parada ponosa Beograd 2004. – BELGRADE PRIDE

Nakon nekoliko godina bez inicijative, 2003. godine formiran je Belgrade Pride koji je najavio organizovanje drugog Prajda 2004. Pripreme su trajale nekoliko meseci, a organizatori/ke su otkazali/e Prajd nakon eskalacije nasilja na Kosovu i paljenja džamija u Beogradu i Nišu, marta 2004.

Parada ponosa Beograd 2001: IMA MESTA ZA SVE NAS

 

Prva Parada ponosa u Beogradu je organizovana 30. juna 2001. pod sloganom Ima mesta za sve nas. Mali broj okupljenih učesnika/ca na Trgu Republike napala je velika grupa pripadnika/ca desničarskih organizacija i navijačkih grupa. Policija nije reagovala na nasilje. Povređeno je više od četrdeset osoba. Zvanična reakcija Vlade je izostala, a čule su se samo reakcije domaćih i stranih organizacija kao i nekolicine javnih ličnosti. Zbog pretrpljenog straha tokom narednih nekoliko godina organizatori/ke Parade su se povukli/e i do jeseni 2003.godine nije bilo inicijative za održavanjem Parade ponosa u Beogradu.

O.P.